Procena poređenja izvora Fonda za Humanitarno Pravo koja se tiču žrtava rata na Kosovu 1998/99.

 POREĐENJE FHP IZVORA

Drugi deo mog predavanja je vezan za jedan deo prezentacije Fonda za Humanitarno Pravo povodom stručne evaluacije Kosovske Knjiga Pamćenja, kao i za radom četiri druga dokumentarista, uključujući i mene, koji se bave istom tematikom, odnosno žrtvama rata na Kosovu 1998-99.

„Kosovska trilogija 1998-99 “ je moja dokumentacija o dešavanjima na Kosovu 1998-99 na osnovu mog istraživanja i međunarodnih dokumenata nakon srpskog povlačenja sa Kosova sredinom juna 1999. godine.

Najznačajniji i najstrašniji deo toga što se dogodilo na Kosovu 1998-99 je planirano ubistvo hiljade nevinih civila – albanskih žena, dece i muškarca – šiji leševi se nalaze u oko 400 masovnih grobnica razbacanih na teritoriji Kosova i Srbije.

Ove masovne grobnice su postale moj fokus od jeseni 2006. godine, jer su bili zaboravljeni, pre svega od strane Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a zatim od drugih NVO koje rade na Kosovu kao i od strane lokalne samouprave na Kosovu.

Dr Patrick Ball, izvršni direktor Grupe za Ljudska Prava Analize Podataka, kao i profesor Majkl Spagat, šef Ekonomskog fakulteta u Royal Halloway-u, na Univerzitetu u Londonu su podržala nalaze FHP i Nataše Kundić.

Patrick Ball je dao važnu izjavu u vezi dokumentacije i metoda koje su korišćene u prikupljanju ili pronalaženju podataka nakon ratnih događaja.

Dokumentacija na osnovu prikupljanja informacija – moj metod – iz postojećih izvora, odnosno upotrebe podataka prikupljenih od strana međunarodnih organizacija u odnosu na metodu prikupljanja izjava od očevidaca odnosno rodbine žrtava korišćene od strane FHP-a se obično smatra statistički jednako pouzdanim.

Upoređivanje FHP izvora:

Pre nego što detaljnije uporedim ove dve metode, mislim da vredi napomenuti da sam prilikom prvog dolaska u Beograd u oktobru 2013. posetio FHP i Natašu Kandić i predstavio svoje dve knjige kao i dokumentarni film.

Nakon prezentacije i poklanjanja mojih knjiga i DVDa, predložio sam ponovni sastanak u cilju saradnje, pošto smo i FHP i ja u potrazi za istinom o događajima na Kosovu. Rečeno mi je da ih kontaktiram u naredne nedelje, međutim iz FHP-a nikad nisu odgovorili.

Sada da pređemo na tabele koje pokazuju detaljna poređenja:

Pogledajte sl. 1 i 2

Četiri kolone sa leve strane predstavljaju analizu dokumentacije FHP-a , a dve kolone sa desne strane, sa tekstom u zelenoj boji, predstavljaju nalaze četiri dokumentarista. Očigledno je da dokumentacije dokumentarista sadrže 3.190 više imena žrtava nego Kosovska knjiga pamćenja.

Na desnoj strani tabele postoje dve kolone: leva navodi druge izvore, a desna pokazuje iznenađujući različiti broj osoba ratnih žrtava.

Leva od dve kolone pokazuje sledeće izvore:

1. Jusuf Osmani, njegova dokumentacija se zove „Srpski zločini na Kosovu 1998-99“.Jusuf Osmani je bivši direktor Kosovskog Arhiva. Ne znam mnogo detalja u vezi ove dokumentacije kao ni o njegovim izvorima.

2. DSK je skraćenica za političku stranku „Demokratski Savez Kosova“ Ne znam ništa o njihovoj dokumentaciji, niti o njihovim izvorima.

3. Josef Martinsen, autor knjige “ Kosovo: Bunari Smrti“, „Šta se dogodilo na Kosovu 1998-99 – dokumentacija“. Inicijator i saradnik dokumentarnog filma „Proces nakon rata“ autora Evalda Otterstada iz Aminda Productions, iz Norveške.

4. KMDLNJ je skraćenica „Saveta za Odbranu Ljudskih Prava i Sloboda, Kosovo“. Ova organizacija ima ogranke širom Kosova i stoga treba da bude u poziciji da zna najviše o civilnim žrtvama rata i drugim stvarima koja su se dogodila tokom 1998-99.

Tabela sa desne strane pokazuje detaljan spisak sa tačnim brojem ljudi, ali bez njihovih imena. Ova lica se ne nalaze u bazi podataka Kosovske Knjige Pamćenja:

1. 488 ljudi pronađeno je živo -bez imena na spisku

2. 151 pronađenih ljudi koji su umrli prirodnom smrću -bez imena na spisku

3. 184 ljudi pronađeno čija smrt nije povezana sa ratom -bez imena na spisku

4. 715 nepoznatih ljudi -bez imena na spisku

5. 581 žrtava rata -bez imena na spisku

6. 1.071 osoba čiji se identitet još uvek proverava –bez imena na spisku

Ukupan broj: 3190

Najviše mi prvilači pažnju na ovoj listi nedostatak imena, posebno kada uzmem u obzir koliko je obično FHP precizan i tačan kada se radi o objavljivanju dokumenata o svojim nalazima ili izjavama.

Ovaj put FHP nije uspeo da dokumentuje proverljive lične podatke civilnih žrtava, koje spominju četiri druga dokumetarista, iako javno tvrde su one netačne.

Broj osoba na listi predstavljene sa strane FHP u suprotnosti su sa nalazima koje su uradili četiri dokumentarista.

Ova publikacija je objavljenja bez prethodne konsultacije sa drugim dokumentaristima ukjlučujući i mene.

U ovako teškom stanju između Srbije i Kosova sve uključene strane treba da daju sve od sebe da pronađu istinu i predstave je u otvorenoj i prijateljskoj atmosferi – potrebna je transparentnost bez skrivenih namera.

Lično sam predao zahtev FHP-Kosovo i zatražio imena tih verovatno pogrešno navedenih 3.190 osoba. Hteo sam da ispravim svoju dokumentaciju ukoliko je došlo do grešaka u njoj, međutim nisu mogli da mi izađu u susret sa listom imena.

Nakon nekoliko razmenjenih e-mailova, dobio sam imena 9 osoba, od kojih su 5 živi, a 4 imena su dva puta navedena ili su pogrešno napisana. Moja dokumentacija sadrži 10560 imena koja su prikupljena iz međunarodnih izvora.

Ako su samo ova 9 imena povezana sa mojom dokumentacijom, postavlja se pitanje kako je FHP pristupio ovom slučaju. Da li je svrha da se obavesti javnost ili da se dokumentacije drugih ljudi ili grupa predstave u lošem svetlu?

Sad ćemo da pogledamo broj žrtava u dokumantaciji FHP-a, odnosno kako predstavljaju te brojeve.

Kosovska Knjiga Pamćenja sadrži imena 14263 osoba – žrtve dolaze iz raznih grupacija, kao što su civili, pripadnici policije, specijalnih policijskih jedinica, vojnih i paravojnih organizacija Srpskog, Albanskog i Romskog porekla.

Donji deo slike uključuje rukom pisanu kalkulaciju koja odražava tekst i brojeve iz gornjeg dela slike.

Po mom mišljenju, ova mešavina žrtava rata prikrije činjenicu da je najmanje 9002 nevine albanske dece, žena i muškaraca sa Kosova namerno ubijeno u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine, čija su tela pronađena u 400 masovnih grobnica.

MOJA PROCENA KOSOVSKE KNJIGE PAMĆENJA

Kada pogledam detaljno, posebna struktura prezentacije nagoveštava da je oko 82% od 9002 navedenih osoba koje se vode kao žrtve rata su zapravo žrtve ratnih zločina, odnosno civili dece, žena i muškaraca albanske nacionalnosti čija tela su pronađena u oko 400 masovnih grobnica širom Kosova i Srbije.

Od 1436 (13%) navedenih srpskih civila, po mojoj predpostavci, oko 700 su civilni borci (pripadnici policije, specijalnih snaga, paravojnih formacija i civilne milicije). Činjenice oko ovog pitanja ostaje na istoričarima da pronađu.

Od 3097 navedenih vojnih žrtava rata (Srbi, Romi i Albanaci) 2059 su Albanci.

Ova mešavina podataka prekriva činjenicu da su većina njih žrtve ratnih zločina i treba da budu predstavljene kao takve i da se ova značajna činjenica ne kamuflira na neki način. Savetovao bih Fond za Humanitarno Pravo da promeni svoju prezentaciju i da žrtve ratnih zločina postavi kao posebnu grupu, koju po mom mišljenju oni zaslužuju.

Moje lično mišljenje na kraju predavanja

Neka ne bude nikakve sumnje da se ubistvo više od 9.000 nevinih Albanskih civila tokom 1998-99 i nemilosrdno proterivanje više od polovine albanskog stanovništva u zimu i proleće 1998-99 zaista desilo, i za ta dela ja ne mogu naći nikakvo opravdanje. Došlo je vreme za prepoznavanje i priznanje ovih činjenica.

Josef Martinsen

Pitanja i odgovori

Predrag Miletić: “Ako Vam je lakše mogu na engleskom.” Josef Martinsen: “Da, naravno. Da li možete da se predstavite? “ Predrag Miletić: “Da, naravno. Zovem se Predrag Miletić i dolazim iz Fonda za humanitarno pravo. Došao sam specijalno na Vaše predavanje, a bio sam na Vašem predavanju i prošle godine.

Ne bih smeo da kažem ovo, ali visoko cenim Vaš posao i sve ono čime se bavite i Vašu strast za sve ono što radite ovde na Balkanu. Kao što ste rekli, ovo je Vaš drugi dom.

Hteo bih da kažem nešto vezano za Vaše primedbe na FHP i prošlogodišnju prezentaciju kao i sve ostalo što ste govorili. Kao prvo, Kosovska knjiga pamćenja je sada dostupna, lista je dostupna na našem web sajtu.

Naša jedina namera sa svim drugim imenima četiri dokumentariste koje ste pominjali, je bila da uporedimo našu listu sa ostale četiri liste. Nismo imali nikakvu lošu nameru, samo smo hteli da proverimo da nam nije slučajno promaklo neko ime. Sva imena koja nisu u Kosovskoj knizi pamćenja, su imena koja mi još uvek nismo proverili.

Još nismo objavili sva imena ovih 3190 osoba koje ste pominjali, a koje smo stavili u drugi registar zato što uvek postoji mogućnost da će se neka od ovih imena pojaviti kao žrtve rata, jer naše istraživanje još uvek traje zato što smo podržani još za naredne dve godine i sada radimo proveru svih ovih imena za koje nismo sigurni. Postoji jedno razmatranje onoga što se desilo u Kosovskoj knjizi pamćenja koja je odlična knjiga u koju je uložen ogroman trud da se sastavi lista sa svim imenima žrtava na Kosovu.

Takođe imamo pristup i nekim UNMIK, OMPF i ICS listama na Kosovu. Ja shvatam da ste Vi napravili kompilaciju svih ovih izvora koji su Vam bili dostupni za potrebe istraživanja, ali postoje neke kategorije žrtava koje su nabrojane kao zatvoren slučaj jer nije bilo dostupnih informacija vezano za status ovih osobea, ili je zatvoren iz drugog razloga (pronađen živ itd.) Mi nismo zatvorili ni jedan slučaj kao “ne žrtva” pre nego što smo pokušali da istražimo i ponovo proverili na terenu. Sva četiri dokumentarista koja ste pominjali, nisu imali mogućnosti da provere svako ime koje ste objavili. Vi ste samo pravili kompilaciju, a mi imamo istraživače na terenu i pokušavamo da proverimo svako ime i da odredimo status osobe. Takođe postoji i problem metodologije. Sve četiri metodologije iz četiri različita izvora su različite, Vaša metodologija i naša metodologija, i to je razlog zašto postoje neke razlike između četiri liste.

Moram ponovo reći, da smo mi iz Vaše knjige “Šta se dogodilo na Kosovu?” uspeli da potvrdimo oko 10-15 imena koja nismo imali ranije.

Bez Vaše knjige i liste koju ste satavili možda nikada ne bi uspeli u sakupljanju svih tih imena. Čak i da je bilo samo jedno ime koje smo uspeli da potvrdimo iz Vaše knjige to je veliki uspeh za sve.

Naš projekat je išao tim putem. Mi smo takođe počeli od nule. Imali smo neku dokumentaciju od ranije, ali smo takođe pokušavali da prikupimo informacije iz što više izvora, kao što ste to videli na prošlogodišnjoj prezentaciji.

Moram da kažem jos samo jednu stvar i onda ću završiti. Postoji još jedan čovek iz Norveške, njegovo ime je Kristijan Kars i on je veoma zlonameran.

Mogu da kažem da je bio veoma zlonameran u svojim pokušajima da kaže da je Vaša knjiga falsifikat i mislim da je veoma loše što je to govorio. Mi se ne slažemo sa njim.

Njegov tekst vezan za Vaš rad je veoma loš i ne slažem se sa njegovim opservacijama Vaše knjige zato što u jednom delu Vaše knjige kažete da imate datum ubistva ili datum ekshumacije, u slučaju da datum ubistva nije bio dostupan. Da je on to pročitao znao bi, ali očigledno je da nije pročitao. Pokušao da kaže da imate više imena 2000.godine, ali to su bile ekshumacije a ne ubistva.

Mi se ne slažemo sa njegovim observacijama i žao mi je zbog njegovog teksta na Vaš rad, a veoma cenim ono što Vi radite. To je bio samo komentar, a ne pitanje, ali hvala Vam još jednom.”

Josef Martinsen: “Hvala Vam na napomenama. Prvo ću reći da visoko cenim rad Nataše Kandić tokom poslednjih 20 godina.

Ona je uradila izuzetan posao u pronalaženju onoga što se dogodilo u sva četiri rata na Balkanu, a poslednji je bio na Kosovu.

Što se mene tiče, nemam loših osećanja prema Nataši Kandić. Jedino na šta smo reagovali, a što su neki ljudi, kojima se ne sviđa moj, a možda ni Vaš rad, iskoristili kao izgovor da kažu da mi falsifikujemo imena. Tako da je dobro što ste to pomenuli. Imaćemo to na umu.

Moram da kažem da još uvek ne mogu da razumem zbog čega ste stavili ta druga četiri dokumentarista i naveli tih 3190. Ljudi moraju da pretpostave da je tu nešto misteriozno ili pogrešno, da možda pokušavaju da falsifikuju stvari. Vidite, to je razlog zašto sam reagovao na takav način.

Da li ima još pitanja? Ako nema, možete se poslužiti kafom i pogledati stvari koje sam izložio. Tamo imate i kopiju mog predavanja na engleskom i srpskom, ako želite slobodno uzmite.

Zahvaljujem se na vašoj pažnji.”