Otvoreno pismo Vladi Kosova – AKT IV
Novembar 2017
Ovo otvoreno pismo je odgovor Ministru Rada i Socijalne Zaštite i Vladi Kosova vezano za njihove propuste, u poslednjih osamnaest godina, da se pobrinu za žene albanske nacionalnosti koje su bile žrtve rata.
Uvod.
Tokom Drugog Svetskog Rata poznati norveški pisac Arnulf Øverland (1889-1968) napisao je ono što će verovatno postati njegova najpoznatija pesma “Ne spavaj!” Deo pesme glasi ovako:
“Ne bi smeli sedeti mirno u svom domu
I reći: Ovo je strašno, siromašni su i sami.
Nemojte to dozvoliti! Nikako!
Ne dozvoli tu sramotu, da na sve padne!
Vičem dok ima daha u meni:
Ne odmaraj se, nemoj stati i zaboraviti.”
Gore spomenuti citat se može primeniti na situaciju sa kojom se seksualno zlostavljene žene, žrtve rata, suočavaju danas. Osamnaest godina je prošlo od završetka rata i ništa opipljivo nije učinjeno za grupu žena koje su registrovane kao žrtve rata. Zbog patrijarhalnog društva u kome žive i dehumanizovanog odnosa prema njima, seksualno zlostavljene žene žrtve rata su tretirane na ponižavajući način. Potpuno svesni ove činjenice, još od zavšetka rata, političari skoro ništa nisu učinili kako bi makar doneli ekonomsko olakšanje ovim ženama i njihovoj deci.
Slučaj.
Žrtve ratnih silovanja su zabrinute pošto vide neverovatni trend odlaganja procesa dodeljivanja njihovih zasluženih penzija. Ministar Reçica je nedavno rekao medijima da će „ove osobe dobiti pravo na penziju nakon što se njihove prijave obrade.“ Ministar, zajedno sa njegovim prethodnicima u bivšim vladama u proteklih osamnaest godina, nije učinio ništa osim što je nudio prazna obećanja ovim ženama. Zbog neinteresovanja i ravnodušnog ponašanja političara i vlade, ovim žrtvama se dodatno nanosi bol.
Ovaj potpuni nedostatak jednakih prava za žene u poslednjih sedamnaest godina se nastavlja, dok sami političari imaju koristi od pomoći zapadnih zemalja koje su im omogućile da zauzmu visoke pozicije u društvu. Jedan od uslova za obavljanje ovih funkcija je implikacija jednakih prava za sve građane bez obzira na pol. Izgleda da je jednakost za žene odsutna sa Kosova. Ideja imenovanja još jedne nove komisije za slučajeve silovanih žena žrtava rata će u stvari za te žene biti samo novi oblik zlostavljanja. 423 žena su već intervjuisane i pregledane od strane lekara i bolnica. Zašto se javlja ponovna potreba za „obradom aplikacija“? Svi znamo da vreme nije na strani ovih nesretnih žrtava koji polako umiru zbog loših uslova života. Ali bojim se da je to upravo ono što političari žele. Oni samo žele da dobiju na vremenu sa još jednim obećanjem.
Ovo nije ništa drugo nego „istorijska odluka“, kako je to nazvao Feride Rushiti iz Centra za Rehabilitaciju Kosovskih Žrtava. „Iako smo strpljivo čekali 18 godina na ovo, definitivno nismo očekivali sramotnu svotu koja je ponuđena.“
Vlada mora znati da se ovim „rešenjem“ nikad neće nadoknaditi godine koje su već prošle, nikada neće nadoknaditi sve bolove i patnje tih žrtava.
Moj savet je da se sa ovim žrtvama postupate sa strahovitim poštovanjem, ne pokušavajte da sakrijete vaš sram iza smešne svote koju ste odabrali da date.
Potrebno je hitno rešenje.
Ranije sam preporučio hitnu privremene ratnu penziju od 500 € mesečno dok političari ne nađu vremena da donesu trajnu odluku ovim najslabijim žrtava rata. Ako neki političari smatraju da je ovaj iznos previše, mogu da ih uverim da nije. Ne samo da su ove žene silovane tokom sukoba, one su bile izložene i drugim oblicima krivičnih ratnih zločina. One su heroji u pravom smislu te reči! One su žive mučenice i žrtve zločina koje je počinio srpski režim!
Josef Martinsen
Autor