Pomirenje i opraštanje između Srbije i Kosova

Kako početi?

Da li je pomirenje i mir na dohvat ruke za Srbiju i Kosovo?

Definicija pomirenja po Merriam-Webster rečniku je „delovanje dvoje ljudi ili grupe kako bi ponovo postali prijatelji nakon prepirke ili neslaganja“. Pomirenje nije uobičajena osobina na Balkanu, to važi i za Srbiju i za Kosovo. Iako se kroz istoriju celog sveta vidi da pomirenja kroz kompromise uvek donose dobre rezultate i da je to jedini način da se postignu prijateljski odnosi, ove dve političke kulture naizgled to ne vrednuju, niti cene.

Iako postoji nedostatak iskustva pomirenja i kompromisa, iz nekog razloga imam neobjašnjivu veru da mladi i mlađe generacije Srbije i Kosova mogu gledati na aktuelnu političku situaciju otvorenim umom. Oni nisu toliko duboko inficirani negativnim opterećenjem političkom prtljagu kao prošla i sadašnja generacija.

Po mom mišljenju, mlađe generacije će pristupiti problemima otvorenim umom na osnovu stvarnih činjenica, uzevši u obzir svoje sadašnje potrebe kao i buduće potrebe svojih potomaka. Imajući nepristrasan stav, sami će moći da saznaju istinu i to bez uticaja strane političkog establišmenta svojih vlada.

Ovo novonastalo znanje će ih, nadamo se, osloboditi od efekta stalnog suzbijanja i straha pod kojima su živeli njihovi očevi, omogućavajući im da zauzmu stav za istinu i da preduzmu korake ka pomirenju.

Koji su važni elementi kada je u pitanju pomirenje i praštanje?

 

Sadašnje i bivše aktivnosti pokrenute od strane UNMIK-a, EULEX-a i drugih organa koji se odnose na proces pomirenja imali su malo ili nimalo uticaja. Koji su elementi koji nedostaju? Naša inicijativa će se fokusirati na ove nedostatke, identifikujući osnovne delove obnovljenja koji potencijalno mogu dovesti do pomirenja i praštanja.

Prvi element je bez sumnje pronalazak civilnih žrtava, koji se i dalje vode kao nestale. Postoji približno 1650 ljudi koji su verovatno pokopani negde u masovnim grobnicama. Porodice koje su ovim pogodjene već predugo ispaštaju.

Drugi element je istupanje počinilaca i mogućih svedoka počinjenih ratnih zločina nad onih 1650 lica koji još uvek nedostaju. Vojnici, policajci ili drugi koji su počinili zločine ili bili svedoci ratnih zločina, takođe pate psihički i fizički zbog uticaja svojih postupaka. Tadašnja naređenja svojih vojnih i političkih vođa navelo ih je da učestvuju u ratnim zločinima.

Treći element je velika patnja mlađe generacije u Srbiji i na Kosovu. Političke ustanove u obe zemlje pokazale su nekompetentno rukovodstvo koje se bavi situacijom nakon rata. Gubitnici su mladi u Srbiji i na Kosovu, koji se suočavaju sa ograničenim pristupom zaposlenju, putovanjima i obrazovanju bilo kod kuće ili u inostranstvu, uglavnom zbog nemogućnosti političkih lidera da reše sukob interesa.

Kako možemo da se pomerimo od trenutne situacije?

 

Terenutna situacija je očigledno došla do zastoja; međutim, da bi proces pomirenja imao smisla, istina o ovom jedinstvenom trenutku istorije treba da bude otkrivena. To samo može da se uradi nepristrasnim i politički neutralnim pristupom događajima iz 1999. godine na Kosovu. Sve strane uključene u procesu treba da imaju pristup istim informacijama o tome šta se događalo, u suprotnom proces će propasti.

Dokumentacija koju možete pronaći na ovoj veb stranici pokazuje pravu prirodu onoga što se dogodilo. Oko četiri stotine masovnih grobnica je registrovano na Kosovu nakon rata 1999. godine. Glavni tužilac Haškog Tribunala je prijavio te zaključke Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija u novembru 1999. godine. Žrtve su bile hiljade nenaoružanih civila: dece, žena i muškaraca.

Više od 1600 civilnih žrtvi izgubio se svaki trag. Porodice ovih žrtava su se već dovoljno namučili ne znajući šta se desilo sa njihovim najmilijima. Uz sve ovo, proces žalosti nije mogao da se okonča. Oni nisu dobili priliku da gubitak članova porodice stave iza sebe i da započnu novi život.

U cilju pronalaska ostalih žrtava u predpostavljenim masovnim grobnicama na Kosovu ili u Srbiji potrebna nam je saradnja vojnika, policajaca i paravojnih formacija koji su – po nalogu nadređenih i političkih lidera – počinili ratne zločine.

Počinioci, a i svedoci, su u agoniji zbog onoga šta se dogodilo. Zbog dogovora o ne-obelodanjivanju tokom rata, oni se do dan danas sami bore sa teretom njihovog angažovanja. Pošto nisu bili u mogućnosti da razgovaraju o svojim ratnim iskustvima, to je dovelo do psiholoških i fizičkih napora.

Vojnici i policajci zajedno sa svedocima jesu ključne osobe koje mogu okončati ovaj zastoj. Nudimo mesto gde mogu da se obrate vojnici, policajci i drugi koji imaju bilo kakvu informaciju u vezi sa ovim zločinima protiv čovečnosti. Vaš kontakt uključujući i informacije koje dajete će se razmatrati poverljivo. Ako vam je neprijatno da nas direktno kontaktirate, možete se obratiti voljenom prijatelju ili članu porodice, da bude posrednik. Naš cilj nije da optužimo ili osudimo, već da se pronađu preostale žrtve rata i na taj način izgradi temelj za pronalaženje daljih činjenica o tome šta se dogodilo na Kosovu. Put ka pomirenju i miru je zasnovan na poznanju istine.

Mlađa generacija može da napravi promenu podsticanjem diskusije o tome kako da se reši problem sa nestalim žrtvama rata. Uveren sam da kad se tela nestalih nađu, osnovni kamen temeljac će biti postavljen na mesto, što bi moglo da posluži kao polazna tačka za predstojeće pomirenje i mirovne pregovore.

Molimo vas, pomozite nam da nađemo nestala lica; time ćete služiti svojoj zemlji – sebi – svojoj deci i unucima.

Delujte sada odlaskom na glavni meni klikom na Kontakt!